Da li filter za tuš zaista uklanja hlor i kamenac

Posle svakog tuširanja koža vam je zategnuta i svrbi, a kosa deluje suvo i beživotno koliko god šampona i balzama koristili. Pre nego što okrivite kozmetiku, pogledajte u vodu koja izlazi iz vaše slavine. Ono što vodovod dodaje da bi voda bila bezbedna za piće — hlor — i ono što voda prirodno nosi prolazeći kroz krečnjačke slojeve — kalcijum i magnezijum — upravo su dva glavna krivca za suvu kožu, lomljivu kosu i beli kamenac koji se taloži na glavi tuša.

U Srbiji se voda za piće redovno kontroliše i u velikoj većini slučajeva je zdravstveno ispravna. Ali “ispravna za piće” ne znači uvek i “prijatna za kožu i kosu”. U ovom tekstu raščlanjujemo šta hlor i kamenac zapravo rade vašoj koži, šta filter za tuš može, a šta ne može, i zašto je često pametnije rešiti problem na ulazu vode u kuću nego na samom tušu.

Zašto voda iz tuša iritira kožu i kosu

Hlor se u vodovode dodaje kao dezinfekciono sredstvo. On ubija bakterije i viruse i sprečava da se voda zagadi na putu od fabrike vode do vaše česme. To je neophodno i spasonosno, ali hlor ne ostaje bez posledica po spoljašnje tkivo. On narušava prirodni lipidni sloj kože — onu tanku zaštitnu barijeru koja zadržava vlagu. Kada se ta barijera ošteti, koža brže gubi vodu, postaje suva, zategnuta i sklona iritacijama, ekcemima i crvenilu.

Kod kose je priča slična. Hlor otvara kutikulu dlake — spoljašnji sloj od rožnatih ljuspica — i ispira prirodna ulja. Rezultat je kosa koja se lako lomi, deluje beživotno, a kod farbane kose boja brže bledi. Postoji i manje poznat problem: topla voda pod tušem isparava hlor, pa ga udišete zajedno sa parom. U zatvorenoj kupatilskoj kabini koncentracija isparenog hlora može biti viša nego u ostatku stana, što posebno pogađa osobe sa astmom i osetljivim disajnim putevima.

Kamenac je druga strana iste priče. Nastaje kada tvrda voda — voda bogata rastvorenim kalcijumom i magnezijumom — isparava ili se zagreva, pa se minerali talože kao beli kamenac na glavi tuša, pločicama i grejaču bojlera. Taj isti kamenac lepi se i za kožu i kosu, ostavljajući neprijatan film, čineći da šampon slabije peni i da kosa posle pranja ostane teška i bez sjaja.

Hlor u vodi: šta kažu propisi i merenja

Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije (WHO Guidelines for Drinking-water Quality, 4. izdanje), za efikasnu dezinfekciju potrebno je da rezidualni hlor bude oko 0,5 mg/L nakon 30 minuta kontakta pri pH nižem od 8. Zdravstveno zasnovana granična vrednost za sam hlor u vodi za piće je 5 mg/L — znatno viša od onoga što se u praksi koristi u vodovodima.

U Srbiji hemijsku i mikrobiološku ispravnost vode za piće uređuje Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće, a redovno uzorkovanje i kontrolu sprovode instituti za javno zdravlje, među kojima je najpoznatiji Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”. Važno je razumeti da dozvoljena količina rezidualnog hlora u mreži ne znači da hlor nema nikakav uticaj na kožu i kosu — ona znači da je voda bezbedna za piće. Koža i kosa su daleko osetljiviji na hlor nego organi za varenje.

Dodatni problem su nusproizvodi dezinfekcije, takozvani trihalometani, koji nastaju kada hlor reaguje sa prirodnom organskom materijom u vodi. Evropska direktiva o vodi za piće ograničava ukupne trihalometane na 100 μg/L. Ova jedinjenja se nalaze u vodi, ali se deo njih oslobađa i u vazduh tokom tuširanja, zbog čega stručnjaci savetuju da kupatilo bude dobro provetreno.

Kamenac i tvrda voda: šta se dešava sa vašom kožom

Tvrdoća vode meri se sadržajem rastvorenih jona kalcijuma i magnezijuma. Prema uobičajenoj podeli, voda tvrdoće ispod 8 nemačkih stepeni smatra se mekom, od 8 do 17 srednje tvrdom, a preko 17 tvrdom. U mnogim delovima Srbije — naročito u Vojvodini i u područjima koja se napajaju iz bunara — voda je po pravilu tvrda, jer prolazi kroz krečnjačke slojeve bogate kalcijum-karbonatom.

Kada tvrda voda dođe u kontakt sa sapunom, kalcijum i magnezijum reaguju sa sapunom i stvaraju nerastvorljivi takozvani sapunski talog — onaj sivi film koji se taloži na koži i pločicama. Taj talog začepljuje pore, zadržava prljavštinu i ostavlja kožu bez sjaja. Kosa prana tvrdom vodom teže se raščešljava i brže gubi prirodni sjaj, a perut i iritacije temena su češći.

Dobra vest je da se kamenac i tvrdoća rešavaju na izvoru, omekšavanjem vode. Umesto da se borite sa posledicama na svakoj slavini, jedan uređaj na ulazu vode u kuću može da reši problem za ceo dom. Više o tome možete pročitati u našem tekstu o tome kako rešiti problem sa tvrdom vodom i kamencem.

Šta filter za tuš zapravo radi, a šta ne

Filter za tuš je mali uložak koji se postavlja između creva i glave tuša. Obično kombinuje nekoliko medijuma: aktivni ugalj, KDF mešavinu bakra i cinka i razne mineralne kuglice. Aktivni ugalj upija hlor i neke organske nečistoće, dok KDF redukuje slobodni hlor i teške metale putem redoks reakcije. Za hlor u vodi koja prolazi kroz tuš, ovakav filter može dati primetan efekat — manje mirisa hlora i mekši osećaj vode na koži.

Ali postoje jasna ograničenja. Prvo, filter za tuš ne omekšava vodu — on ne uklanja kalcijum i magnezijum koji su odgovorni za kamenac, pa ako je vaš problem tvrda voda, filter na tušu tu neće mnogo pomoći. Drugo, uložak je malog kapaciteta i brzo se zasiti, pa ga tipično treba menjati na svakih nekoliko meseci. Treće, tretira samo jednu tačku: vodu koja ide u jedan tuš, dok hlor i kamenac i dalje ostaju u svim ostalim slavinama, mašini za veš, bojleru i sudoperu.

Bolje rešenje: zaštita na ulazu vode u kuću

Umesto da rešavate posledice na jednom tušu, logičnije je rešiti uzrok na mestu gde voda ulazi u kuću. Ceo sistem sastoji se iz dva ili tri uzastopna stepena, a svaki ima jasnu ulogu.

Prvi stepen je predfilter, poput ONEMI R1. To je mehanički filter koji se ugrađuje na glavni dovod i svojom mrežicom od 316 nerđajućeg čelika, preciznosti 40 μm, hvata pesak, rđu, mulj i druge krupne čestice pre nego što stignu do bojlera, mašine za veš ili glave tuša. R1 je projektovan za protok od 3000 litara na sat, što znači da ne pravi pad pritiska ni kada se u kući istovremeno tušira, pere i kuva. Mrežica se ispira okretanjem ventila svakih 7 do 15 dana i ne menja se do 10 godina, što praktično znači da nema potrošnog materijala.

Drugi, ključni stepen za kamenac je omekšivač vode, poput ONEMI SOFT serije. On radi po principu jonske izmene: smola zamenjuje jone kalcijuma i magnezijuma jonima natrijuma, čime voda postaje meka i kamenac nestaje. SOFT-1800A namenjen je porodicama od 2 do 3 člana, sa protokom od 1800 litara na sat, dok SOFT-3000A pokriva porodice od 3 do 5 članova, vile i manje komercijalne objekte, sa protokom od 3000 litara na sat. Ugrađena smola renomiranog proizvođača ima izmenjivački kapacitet od 2,1 ekv/L, a uređaj sam regeneriše smolu po potrebi, tako da održavanje ne zahteva pažnju osim povremenog dosipanja regeneracione soli.

Za one koji žele i mikrobiološku zaštitu cele kuće, treći stepen je centralni ultrafiltracioni sistem ONEMI S1, koji membranskom preciznošću od 0,01 μm uklanja bakterije i koloidne čestice, a pritom zadržava korisne minerale u vodi. Ovako složena trostepena zaštita na ulazu rešava i hlor, i kamenac, i suspendovane čestice za ceo dom — ne samo za jedan tuš.

Kako izabrati pravo rešenje za svoj dom

Izbor zavisi od toga šta je kod vas dominantan problem. Ako je voda mutna i ostavlja talog, počnite od predfiltera. Ako je problem kamenac i suva koža posle tuširanja, omekšivač je pravo rešenje. Ako vam smeta miris hlora, kombinacija predfiltera i ugljenog uloška na ulazu daće najbolji rezultat.

Za detaljnije objašnjenje pojedinih koraka pogledajte i naš vodič o zaštiti kućnih aparata od kamenca. Ako vodu crpite iz sopstvenog bunara, koristan je i tekst o simptomima povišenog gvožđa i mangana u bunarskoj vodi.

Najvažnije je zapamtiti redosled: prvo razjasnite šta vam tačno smeta u vodi, pa onda birajte uređaj. Filter za tuš može biti brz eksperiment za hlor, ali trajno rešenje za kamenac i celokupnu zaštitu doma leži na ulazu vode — u jednom uređaju koji radi za svaki tuš, slavinu i aparat u kući.